Dobrodošli u online šoping centar opreme za ugostiteljstvo

Krokante ili al-dente? Važno je da je savršena!

Nije potrebno da budete italijan/ka da biste skuvali savršenu pastu!

U vašoj kuhinji će za to biti zadužen past kuker. Pomoćiće vam da napravite pastu baš onakvu kakvu su vaši gosti poručili, krokante ili al-dente.

Na našem sajtu ćete pronaći pasta kuker u dve kategorije. Pasta kuker stoni, koji je manje zapremine i namenjen je za restorane u kojima primarno nije zastupljena pasta. Dok u kategoriji termičke opreme, možete pronaći pasta kuker linije 600, 700 i 900. Ovi pasta kukeri su naš predlog za italijanske restorane kao i restorane gde je u centru pažnje pasta.

Da li ste znali odakle potiču testenine?

Istorija špageta i paste (testenine) je veoma zamršena - postoji više teorija o njenom nastanku i poreklu, uključujući i onu po kojoj je Marko Polo doneo pastu u Italiju, nakon povratka iz Kine 1295. godine. Sigurno je da je bio oduševljen finoćom izrade kineskih rezanaca od pirinča, ali je teorija po kojoj je on iz Kine doneo veštinu pravljenja paste – odavno napuštena.

Sve zasluge pripadaju Arapima

Verovatnije je da za nastanak paste Italijani, ipak, treba da zahvale Arapima, barem kada su dugi rezanci u pitanju. Prve dugačke rezance koji se kuvaju u vodi doneli su na Siciliju arapski osvajači u 7.veku. Suvi, otporni na buđ i uvek spremni da nahrane vojsku, rezanci su bili idealna hrana za duga putovanja brodovima, kojima su Arapi dolazili na Siciliju. Uskoro je Palermo, tada arapska kolonija, postao poznat po testenini u obliku dugih rezanaca. U to vreme špagete su se jele bez ičega! Za sočnost današnjih jela sa pastom odgovoran je Bonvičino, italijanski kulinarski genije, koji je tokom vremena osmislio bezbroj sosova, ali i oblika same paste.

Hvala Špancima na paradajzu!

Za najpopularniji od svih sosova Italijani su morali da čekaju sve do 16. veka, kada su Španci iz novootkrivene Amerike doneli najvažniju biljku u istoriji paste, bez koje su današnje špagete gotovo nezamislive – paradajz! Prvi pisani recept za pastu u paradajz sosu, potiče tek iz 1839. godine.

Planetarna popularnost italijanskih testenina

Današnju planetarnu popularnost špagete, lazanje i ostale testenine duguju italijanskoj emigraciji u Americi. Italijani, koji su masovno došli u Ameriku oko 1900. godine, doneli su sa sobom i popularne recepte za špagete kakve se danas jedu u celom svetu. Pasta je tako postala deo američke, a time i pop-kulture, i rezancima više niko nije mogao da stane na put!

Kako se kuva pasta?

Prema italijanskom zakonu, sušena pasta se pravi isključivo od krupnog brašna pšenice durum, vode i soli. Ako ste se ikad pitali zašto se većina domaćih testenina lepi tokom kuvanja, dok se svaka italijanska kuva kao od šale, odgovor je upravo u pšenici durum, bogatoj glutenom, koji pasti daje rastegljivost.

Ne zaboravite: u vodu za kuvanje paste stavlja se samo malo soli i ništa više! Ne dodaje se ulje, a ni ispiranje hladnom vodom ne dolazi u obzir, osim ukoliko ne kuvate testeninu za salatu koja će se jesti hladna.

Pored sušene paste, koja se najčešće koristi, pravi se i sveža, u koju se dodaju i jaja. Sveža pasta, koju ćete naći u našim bolje opremljenim supermarketima, kuva se znatno kraće nego sušena – čim ispliva na površinu, vreme je za hitno ceđenje!

"Al dente"

I još nešto – pasta nikako ne sme da bude prekuvana, već “al dente”, kako bi Italijani rekli. To znači da je rezanac skuvan, ali još uvek žilav pod zubima. Ako niste znali: slabije kuvana testenina se lakše vari!

Ponašanje za stolom: zaboravite na kašiku!

Špagete se prema italijanskom bontonu jedu samo viljuškom. Korišćenje kašike, da bi se špagete namotale na viljušku je nepotrebno i čak se smatra nekulturnim.

Inače, špagete se retko pripremaju u svečanim prilikama, jer lako mogu da isprskaju odeću. Ako pripremate pastu za posebne goste, odaberite radije "penne" ili neke druge kratke rezance. S druge strane, ako ste sa bliskim prijateljima, nema ničeg boljeg i zabavnijeg od špageta.

Više novosti